Malta

Malta na prvi pogled

Ljubitelji vodenih sportova ovde imaju mogućnost da iskuse fascinantan svet iznad i ispod vodene površine. Takođe, Malta se može pohvaliti svojom burnom istorijom koja je trajala vekovima unazad.

Maltežanski arhipelag se nalazi na oko 96 km od juga Sicilije i 290 km od Severne Afrike. Sačinjavaju ga tri naseljena ostrva Malta, Gozo i Comino, kao i nenaseljena ostrva Cominotto i Fifla.

Svoje ime Malta je dobila po feničanskoj reči Malet, što u prevodu znači luka ili skrovište, a vekovima je pre svega, bila tvrđava.

Malta je ostrvo puno tajni. Na primer, još uvek se ne zna ko je podigao hram u obliku lista deteline na stenovitoj južnoj obali pre 4.500 godina. Ono što se može reći sa sigurnošću je da je to bio veoma pobožan narod i da su brojne generacije podizale ogromne hramove, za šta je bila potrebna nezamisliva snaga (megaliti od kojih su hramovi izgrađeni bili su teški oko 50 tona). Mnoge civilizacije su naseljavale ostrvo i i na njemu ostavile delove svoga nasleđa.

Tokom godina, smenjivala se vladavina između Feničana, Grka, Kartaginjana, Saracena i Normana. Zatim su 1530. godine na obale pristigli vitezovi reda Sv. Jovana, koji su arhipelag dobili na poklon od Čarlsa V. Englezi, Francuzi, Italijani i Nemci su se kasnije smenjivali na ovim ostrvima.

Srednjevekovne crkve i britanske kolonijalne građevine predstavljaju kamene svedoke kulturnog nasleđa. Arapski uticaji nisu evidentni samo u jeziku, već i u građevinama i kuhinjskim specijalitetima.

Malta je takođe veoma popularna kod ronioca. Stenovite obale nude uzbudljive podvodne lokacije, uključujući i pećine. Mnogo mladih ljudi dolazi na Maltu i da uči engleski jezik.

Turistička mesta su veoma živa, ali ukoliko putujete nekoliko kilometara dalje unutar kopna, učiniće vam se kao da je vreme zapravo stalo. Kružna tura predstavlja odličnu priliku da posetioce upozna sa raznovrsnom kulturom Malte, koja datira vekovima unazad. Od barokne palate Vilhena do misterioznih hramova Mnajdra i Hagar Qim, od Rimske vile u Rabatu do tornja u Sv. Luciji, tornja-osmatračnice koji datira iz vremena vitezova. Ostrvo Gozo je slično u istorijskom smislu, ali je mnogo mirnije i osamljenije.

Stanovništvo Malte se karakteriše po svom otvorenom, veoma srdačnom ponašanju i opuštenom odnosu prema životu. Engleski jezik se govori svuda na ostrvu.

Sportske aktivnosti

Ronjenje, surfovanje i jedrenje, kao i svi drugi vodeni sportovi, veoma su popularni na Malti.

Postoji puno škola ronjenja i većina njih nudi kurseve koji uključuju čak i noćno ronjene i obilazak pećina. Aktivan odmor može biti upotpunjen sa pešačenjem, skajdajvingom i jahanjem. Malta ima i jedan odličan golf centar – Royal Malta Golf Club. Ovde se mogu uzeti kursevi za početnike, ali i za naprednije golfere.

Na Malti postoji ograničen broj peščanih zaliva i često su skriveni. Kupanje je ipak moguće, jer stepenice omogućavaju prilaz fantastičnoj vodi sa litica.

Noćni život

Za one koji žele dobar noćni provod, grad St. Julian’s je pravi izbor. Ovo je najveći inajživopisniji turistički centar na Malti. U ovom gradu se nalazi distrikt sa najrazvijenijim noćnim životom na ostrvu – Paceville. Posetioci imaju na raspolaganju veliki broj pabova, barova, bioskopa i noćnih klubova u kojima mogu da provedu veče. U St.Julian’s-u se nalazi i kazino.

U vreme praznika i festivala, sve je živopisno dekorisano, a naročito su interesantna sela i lokalni običaji.

Hrana i piće

Ne postoji tipična maltežanska kuhinja. Uticaji mnogih kultura doveli su do stvaranja potpuno internacionalnog izbora jela. Restorani služe svežu ribu, morske plodove, hamburgere i čips, kao i arapsku, francusku, italijansku, kinesku i indijsku hranu.

Hrskavi domaći hleb „hobz biz-zejt” je izuzetno ukusan, naročito sa belim lukom, maslinama i pireom od paradajza. Takođe se moraju probati i slatkiši, kao na primer, desert od badema „helwa-tat-tork” ili punjena peciva.

Jedno od najpopularnijih pića je kinnie. To je bezakoholno piće od gorkih pomorandži i raznog bilja, potpuno je prirodno i odlično gasi žeđ.