Navigation


Održivi razvoj turizma

Turizam je u poslednjim godinama 20. veka, pokazao da je kao svetska privredna grana ostvario vodeće mesto u odnosu na ostale grane privrede. Stručnjaci se slažu da je turizam najbrže rastuća industrija na svetu. To je takođe industrija koju je jako teško kontrolisati i regulisati. Ona preuzima i značajnu odgovornost u odnosu na ekonomsko, socijalno, kulturno i prirodno okruženje. Iz tog razloga se pred turističku privredu i sve institucije u oblasti turizma postavlja zadatak uspostavljanja, pre svega, održivog i odgovornog razvoja u cilju očuvanja svih bitnih vrednosti okruženja, kao dela turističkog proizvoda, i postizanja preko potrebne ravnoteže u kojoj zadovoljavanje sadašnjih potreba turista neće ugroziti zadovoljavanje potreba budućih generacija.

Održivi razvoj turizma - planinski predeoOdrživi turizam u svom najčistijem smislu, podrazumeva privrednu granu koja vrši minimalan uticaj na životnu sredinu i lokalnu kulturu, istovremeno pomažući sticanje zarade, nova radna mesta i zaštitu lokalnih ekosistema. Naime, to je odgovoran turizam koji se prijateljski odnosi prema prirodnoj i kulturnoj baštini.

Još uvek ne postoji jedinstveno prihvaćena definicija održivog turizma, koja pretpostavlja ne samo poštovanje principa održivog razvoja, već i etičke promene kod svih učesnika u turističkom procesu. Neophodno je poboljšati kvalitet života, ekonomski razvoj, individualno osećanje blagostanja i to putem smanjenog korišćenja neobnovljivih resursa i pritiska na životnu sredinu i čoveka.

Kako održivi razvoj pretvoriti u praksu u oblasti svih turističkih aktivnosti - od masovnog, do turizma u prirodi i specijalnih vidova turizma? Potrebno je shvatiti neophodnost identifikacije grešaka koje su dovele do degradacije mnogih turističkih odredišta širom sveta usled nekontrolisanog razvoja turizma i postavljanja nove osnove za razvoj turizma čiji će uticaj na životnu sredinu biti korigovan.

Najjednostavnija definicija jeste da se „pod održivim turizmom podrazumeva svaki vid turizma koji doprinosi zaštiti životne sredine, socijalnog i ekonomskog integriteta i unapređivanju prirodnih, stvorenih i kulturnih vrednosti na trajnoj osnovi".

Glavni cilj ovakvog vida turizma je da se omogući ljudima uživanje i sticanje znanja o prirodnim, istorijskim i kulturnim karakteristikama jedinstvenog okruženja, uz očuvanje integriteta mesta i podsticanje ekonomskog razvoja i dobrobiti lokalne zajednice.

Da bi se postigao razvoj održivog turizma, neophodan je integralni pristup njegovom planiranju i upravljanju. Primetna je sve veća potvrda neophodnosti kombinovanja potreba tradicionalnog urbanog upravljanja (saobraćaj, planiranje eksploatacije zemljišta, marketinga, ekonomskog razvoja, zaštite od požara) sa potrebom planiranja turističkih delatnosti.

Održivi razvoj, ni u kom slučaju nema za cilj da zaustavi razvoj turizma već da omogući njegov razvoj na način da turisti vide i dožive ono što žele, ali da pritom ne unište same činioce koji su ih privukli. U isto vreme, društvo, kultura i okruženje ljudi koji žive u turističkim destinacijama nisu uništeni niti ugroženi. Turistička industrija treba da komunicira sa lokalnim zajednicama i da ih uključi u razvoj.

Danas se čovečanstvo suočava sa mnogim nejednakostima unutar i između nacija, sa povećanjem gladi, siromaštva, bolesti i nepismenosti. Veliku pretnju našoj budućnosti predstavljaju i ekološke posledice smanjenja ozonskog omotača, promene klime, degradacije zemljišta, krčenja šuma, gubitka biodiverziteta i zagađenja vazduha, vode i zemlje. Jaz u stepenu razvoja između industrijalizovanih zemalja i zemalja u razvoju se produbio, a broj siromašnih se nije smanjio. Više od milijardu ljudi u zemljama u razvoju živi bez odgovarajuće ishrane, medicinske nege, obrazovanja i uslova stanovanja, dok ljudi u razvijenim zemljama koriste najveći deo svetskih resursa. Turizam, sa svojim položajem u svetskoj privredi, ima moralnu odgovornost da preuzme vođstvo u ostvarivanju prelaska na održivi razvoj. On ima i sopstveni interes u tome.

Kao jedan od primera borbe za očuvanje životne sredine može se navesti akcija iz septembra prošle godine, koju je obavila neprofitabilna organizacija „Ocean Conservancy”. Oko 400.000 volontera širom sveta očistilo je 27.400 km obala, rečnih korita i morskog dna tokom međunarodnog dana čišćenja obala. Na vrhu liste otpadaka našli su se opušci cigareta, kojih je prikupljeno više od 3,2 miliona, a na drugom mestu su plastične kese kojih je nađeno više od 1,3 miliona. Volonteri su našli i 26.585 automobilskih guma, što bi bilo dovoljno za 6.646 automobila. Od 104 zemlje učesnice 23. Međunarodnog dana čišćenja, gotovo polovina dobrovoljaca bila je iz SAD-a, a od ostalih zemalja najzastupljeniji su bili Japan, Filipini i Kanada.

Deset najbrojnijih vrsta otpadaka nađenih na plažama i u morima (u komadima):

  1. Cigarete i opušci – 3.216.991
  2. Plastične kese – 1.377.141
  3. Kutije i ambalaže – 942.620
  4. Poklopci i zatvarači – 937.804
  5. Plastične flaše – 714.892
  6. Papirne kese – 530.607
  7. Slamčice i kašičice za kafu – 509.593
  8. Čaše, tanjiri, viljuške, noževi i kašike – 441.053
  9. Staklene boce – 434.990
  10. Limenke – 401.412

Sa porastom slobodnog vremena, zarade i modnih trendova, 180 miliona Evropljana ide na odmor svake godine. Avanturistički duh sve je uočljiviji kod savremenih turista, kao i veća potražnja za letovanjima koja su puna aktivnosti u prirodi, kulturnih i rekreativnih sadržaja. Primećeno je da većina turista izbegava destinacije sa narušenom životnom sredinom. Evidentno je pomeranje turista prema istočnom Sredozemlju i Centralnoj i Istočnoj Evropi. Putovanje postaje sve brže, lakše, dok su i najudaljenije destinacije relativno dostupne. Turizam je u zemljama EU jedna od najvažnijih socijalnih i ekonomskih aktivnosti, koja zapošljava preko sedam miliona ljudi. Putovanja i turizam predstavljaju veoma značajnu industriju – regionalno, nacionalno, u okviru EU i na globalnom nivou. Evropska unija je prva po potrošnji i druga po zaradi (posle S.A.D.-a) u međunarodnom turizmu. U 2007. godini EU je zaradila 75.6 milijardi eura od inostranih posetilaca, a u isto vreme potrošnja stanovnika EU u inostranstvu iznosila je 94.2 milijardi eura.

Svaka velika industrija koja se brzo širi može imati negativne uticaje na prirodno okruženje. Turizam nije izuzetak. Ovaj sektor se ne samo širi, već se menja i način na koji turisti putuju. Rastući trend je da ljudi idu na više kraćih odmora i da putuju sve dalje od svojih domova. Procenjeno je da je 1990. godine, skoro 135 miliona turista (domaćih i inostranih) posetilo mediteransku obalu, udvostručujući broj stanovnika. Turizam obuhvata oko 50% putničkog saobraćaja u Evropi, što ima ozbiljne posledice kako na turističke destinacije tako i na područja duž koridora turističkih kretanja. Prirodni resursi i lokalna infrastruktura su često u konfliktu sa drastičnim porastom broja ljudi tokom turističke sezone.

Neke destinacije su postale žrtve sopstvenih prirodnih lepota. Mala ostrva kao što su Mikonos u Grčkoj, Porquerolles u Francuskoj i Capri u Italiji, doživela su jako veliki pritisak i već premašila svoj „noseći kapacitet“.

U najpopularnijim turističkim destinacijama duž morskih obala i u Alpima uticaji na prirodu i stanovništvo već prevazilaze kritične granice. Tri četvrtine peščanih dina na mediteranskoj obali između Španije i Sicilije je već nestalo, uglavnom kao rezultat urbanizacije povezane sa razvojem turizma. Ovaj trend je dodatno podstaknut stalnim povećanjem manifestacionog turizma, koji je saobraćajno intenzivan, razvojem turističkih megacentara i opštom promenom u modelima provođenja godišnjih odmora (veći broj odmora u toku godine, kraći boravci i duže razdaljine putovanja).

Uprkos raznovrsnosti globalnog tržišta turizma i sve veći značaj specijalnih vrsta turizma, primorski turizam je i dalje dominantan segment u pogledu broja turista. Primorske i ostrvske destinacije iskusile su veliki pritisak na svoje prirodne i kulturne resurse, s obzirom na sve veću potražnju i turističku aktivnost koji su visoko koncentrovani u vremenu i prostoru (sezonski, infrastruktura i turisticke aktivnosti u užoj priobalnoj zoni). Zbog toga, UNWTO se bavi promovisanjem razvoja turizma, kao deo integrisanog upravljanja obalnim područjima, kroz međunarodne i regionalne saradnje, tehničke saradnje i aktivnosti izgradnje kapaciteta.

Izgradnja hotela i prateće infrastrukture predstavlja ogroman udar na zalihe pijaće vode, korišćenje zemljišta i ekosisteme. Hoteli su veliki potrošači vode. Prosečan turista potroši do 300 litara, dok turista u luksuznom aranžmanu potroši i do 880 litara vode dnevno. Kada su na odmoru, turisti potroše mnogo energije, vode i proizvode mnogo više otpada. Sve više i više Evropljana grade vikendice u kojima ne provode mnogo vremena, a koje zauzimaju mnogo više zemljišta nego bilo koji drugi vid smeštaja. Važno je da dalji razvoj turističkih mesta bude ograničen i u skladu sa lokalnim resursima kao što su voda, površina zemljišta, nedirnuta priroda i uz društveno prihvatanje lokalnog stanovništva.

Sa turističkim putovanjima nastavljaju da rastu i najdominantniji oblici transporta, drumski i vazdušni saobraćaj, kao najštetniji po prirodno okruženje. U 2000. godini, 78% Evropljana putovalo je kolima, 16% avionom i samo 5% vozom i 1% brodom. Turistički saobraćaj je jedan od najbitnijih elemenata turizma, koji uvek podrazumeva kretanje od kuće do destinacije i nazad. Dok se povećava broj letova, železnički saobraćaj se drastično smanjuje. Primetno je povećanje broja letova na kraćoj razdaljini. Na primer, 80% letova za i iz Amsterdama uključuje razdaljine manje od 800 kilometara.

Emisija štetnih gasova koju odaju avioni sada reprezentuje oko tri procenta ukupno emitovanih štetnih gasova u zoni Evropske unije. Uprkos istaknutoj opoziciji većine u Međunarodnoj organizaciji za civilni vazdušni saobraćaj i kompanijama koje pripadaju Međunarodnom udruženju za vazdušni transport, Evropska unija je u januaru prihvatila nova pravila i ekološke standarde. Nova pravila će od prvog januara 2012. godine stupiti na snagu. Avio kompanije će, međutim, morati već od iduće godine da prate emisiju ugljen-dioksida iz svojih letelica.  Prema Međuvladinom panelu za klimatske promene koji na naučni način procenjuje stanje u atmosferi, vazdušni transport sa oko dva odsto emisije učestvuje u ukupnom oslobađanju ugljen-dioksida, dok na celokupni transport otpada bar 13% ukupnog zagađenja iz istog izvora.

Plava zastava (Blue flag)Plava zastava (Blue Flag) za plaže i marine je međunarodni ekološki program zaštite okoline mora i priobalja, čiji je prvenstveni cilj održivo upravljanje morem i priobalnim pojasom. Plava zastava je danas u svetu veoma cenjena turistička markica koja je sve brojnijim turistima glavni orijentir prilikom odabira destinacije. Plava zastava je danas najpriznatiji model ekološkog očuvanja i obrazovanja i informisanja javnosti, kada je u pitanju briga za more i priobalni pojas, a posebno kada je u pitanju briga za priobalne prostore koji trpe najjači pritisak, a to su upravo plaže i marine. Plaže i marine na stajaćim (slatkim) vodama takođe mogu biti nosioci međunarodne Plave zastave.

Intelektualni vlasnik Plave zastave i međunarodni voditelj ovog programa je Fondacija za očuvanje okoline i obrazovanje – Foundation for Environmental EducationFEE. To je neprofitna, nevladina organizacija, koju čine nacionalne organizacije 59 zemalja u Evropi, Africi, Okeaniji, Aziji, Severnoj i Južnoj Americi, kojima je turizam jedan od strateških ciljeva. Utemeljena je od strane  Saveta Evrope 1981. godine. Do sada je podignuto preko 3000 Plavih zastava, od toga preko 2500 na plažama i preko 600 u marinama. Plava zastava je priznanje koje se dodeljuje samo za jednu sezonu i zahtev se svake godine mora dostaviti na propisani način ako se želi dobiti Plava zastava. Program Plave zastave počiva na strogo definisanim kriterijumima. Iako se tokom sezone provode nacionalne i međunarodne inspekcije, gosti i korisnici plaža i marina sa Plavom zastavom slobodni su da obaveste FEE u slučaju da primete kršenje zadatih kriterijuma. Za sprovođenje programa Plava zastava u svakoj je državi zadužena jedna ekološka organizacija, koja svojom strukturom i programom rada ispunjava kriterijume za članstvo u FEE.

Zeleni kofer (Green Suitcase) predstavlja standarde kvaliteta zaštite životne sredine za turističke centre, turističke objekte za smeštaj i turističke agencije u Evropi. Sve aktere nadgledaju nezavisni stručnjaci, koji procenjuju rezultate u određenom broju oblasti. Preduzećima koja zadovoljavaju zahtevane standarde dodeljuju se priznanja (zlatna, srebrna i bronzana).



Povezane teme

Zelena planetaZelena planeta Prema prognozi Svetske turističke organizacije ukupan inostrani turistički promet u svetu iznosiće 2010. godine jednu milijardu turista, dok će 2020. godine dostići 1.6 milijardi stranih turista.

linija-separator

klimatske promene i turizamKlimatske promene i turizam - Globalno zagrevanje predstavlja povećanje prosečne temperature na površini Zemlje u periodu od sredine 20.-og veka, kao i projektovano povećanje temperature u budućnosti.

linija-separator

ekoturizamEkoturizam - Ekoturizam se sa jedne strane odnosi na koncept koji obuhvata set principa, a sa druge strane, na poseban segment tržišta.


Prosečne temperature širom sveta - odaberite kontinent

Novembar 2018.
PonUtoSreČetPetSubNed
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930