Ekoturizam se sa jedne strane odnosi na koncept koji obuhvata set principa, a sa druge strane, na poseban segment tržišta. To je „enviromentalno odgovorno putovanje i poseta relativno nedirnutim oblastima prirode, da bi se uživalo u prirodi i da bi se ona uvažavala (kao i svi prateći kulturni objekti iz prošlosti i iz sadašnjosti), koje promoviše očuvanje, ima nizak uticaj posetilaca i omogućava korisnu aktivnu društveno-ekonomsku uključenost lokalnog stanovništva“. Ekoturizam je potkomponenta u okviru oblasti održivog turizma i postavlja se kao ekvivalent turizmu zasnovanom na prirodi.
Ekoturizam se smatra tržištem u intenzivnom porastu u okviru turizma kao privredne grane. Prema podacima Svetske turističke organizacije uz godišnji rast od 5% u svetskim razmerama, što predstavlja 6% svetskog bruto proizvoda, kao i 11,4% potrošnje, eko-turističko tržište zaslužuje posebnu pažnju. Ekoturizam u svetskim razmerama vrlo brzo postaje najpopularniji vid odmora.
Mnogi stručnjaci bili su pozvani da objasne i opravdaju neophodnost uspostavljanja politike razvoja ekoturizma. Oni prvenstveno dolaze iz domena geografskog informacionog sistema (GIS ), zaštite prirode, okeanogafije, upravljanja zaštićenim područjima, ekologije, istorije, arheologije itd.
Termin ekoturizam formulisao je Héctor Ceballos-Lascurén, meksički arhitekta, ekolog i međunarodni konsultant za ekoturizam. Trenutno je generalni direktor Programa za međunarodni konsalting u ekoturizmu (PICE-Program of International Consultancy on Ecotourism) sa sedištem u Meksiko Sitiju. Takođe je i u IUCN-u (The World Conservation Union) specijalni savetnik za ekoturizam, kao i u ekoturističkom društvu i Svetskoj turističkoj organizaciji.
Udruženje za ekološki turizam u Evropi (The Association for Ecological Tourism in Europe) publikovalo je 1997. godine preporuke za organizatore putovanja orijentisane ka životnoj sredini. Razvijanje smernica predstavlja koristan korak u pomoći lokalnim učesnicima da se usmere ka pitanjima o tome kako razviti ekoturizam u lokalnim zajednicama, ekosistemima ili u specifičnim sektorima ove privredne grane, kao što su smeštaj ili organizatori putovanja.
Odgovornost organizatora putovanja je velika. Organizatori inicijativnih putovanja stvaraju robnu marku koja prodaje ekoturistički proizvod. Svojim katalozima u kojima se mogu videti slike života u divljini i ekosistema, Internet prezentacijama, kroz distribuciju filmova i CD ROM diskova, oni prodaju svoj proizvod. Kao primer može se navesti TUI, svetski vodeća kompanija za turizam, koja je posvećena smanjivanju spoljašnjih i unutrašnjih uticaja svojih aktivnosti na životnu sredinu. TUI brendovi hotela, kao što su Robinson, Grecotel, Iberotel, Dorfhotel, Nordotel i RIU su pokazatelji kako se standardi kvaliteta životne sredine mogu staviti u praksu. Njihov zajednički cilj je saradnja za održavanje kvaliteta vode za kupanje i plaža, zaštita životinja u blizini hotela, kao i smanjenje uticaja na životnu sredinu putem sistematskih koraka, kao što je poboljšanje eko-efikasnosti (potrošnja energije, potrošnja vode, izbegavanje otpada, smanjenje u korišćenju zemljišta) u hiljadama hotela za odmor. Organizatori receptivnih putovanja preuzimaju prvenstveno odgovornost za klijente tokom putovanja. Svako putovanje mora biti visokog kvaliteta i njegove obrazovne komponente moraju zadovoljiti standarde ekoturističke privrede (kvalitetni vodiči).
Istraživači u oblasti života u divljini napravili su mnoge prodore u proučavanju vrsta divljih životinja u 1980-im godinama, radeći sa jedinstvenim vrstama kao što su kitovi, kornjače, planinske gorile, orangutani, makao majmuni i orlovi. Stvoren je niz različitih specijalizovanih tura da bi se po prvi put doveli posetioci na ove terene i lokacije da vide ove vrste. Mnoga od ovih putovanja bila su prvobitno realizovana u veoma rustičnim mestima na terenu, a putnici su plaćali nadoknadu za podršku zaštiti i istraživačkim inicijativama.
Evropske statistike ne pružaju jasne podatke o turističkom tržištu vezanom za prirodu, čak iako se u njima jasno pokazuje tražnja za enviromentalno prihvatljivim proizvodima. Neka istraživanja su pokazala da Evropljani više traže seoski turizam u Evropi nego turizam zasnovan na prirodi, zato što najveći deo evropske životne sredine ne čine predeli divljine. Evropljani sa severa pokazuju interesovanje za turizam sa visokim standardima održivosti kao deo paketa koji kupuju, a turizam zasnovan na prirodi se snažno razvija kao inicijativno tržište za ove zemlje i za Englesku. Interesovanje evropskog tržišta za putovanja u prirodu prevazišlo je bilo koje receptivno tržište, uključujući SAD i Kanadu.
Vlade imaju izuzetno važnu ulogu u razvoju ekoturizma. Njihova uloga je jako kompleksna i mora biti definisana kroz delovanje različitih učesnika i sprovođenja politika. S obzirom na globalni značaj ekoturizma, Ujedinjene nacije su proglasile 2002. godinu Međunarodnom godinom ekoturizma, a Komisija UN za održivi razvoj zatražila je od međunarodnih agencija, vlada i privatnog sektora da preduzmu odgovarajuće aktivnosti koje podržavaju ovu akciju.
Dok turizam usmeren na destinacije u prirodi u suštini predstavlja jednostavno putovanje u područja sa lepom prirodom, ekoturizam ostvaruje korist za lokalno stanovništvo u ekološkom, kulturnom i ekonomskom smislu. Na primer, turista koji ide u prirodu može da posmatra ptice. Ali, ekoturista posmatra ptice sa lokalnim vodičem, odseda u lokalnom smeštajnom kapacitetu (ecolodge) i daje doprinos lokalnoj privredi.
Upravljanje posetiocima u zaštićenim područjima u svetu razvilo se tokom 19. i 20. veka.Najstariji nacionalni i drugi parkovi u Evropi korišćeni su isključivo za privilegovane društvene klase. „Običan“ svet postepeno je osvajao pristup, ali samo pod strogom kontrolom nadležnih. Tokom 20. veka povećanje upotrebe jeftine energije vodilo je ka prosperitetu društva i većem individualnom putovanju, pa prema tome i porastu poseta zaštićenim prirodnim dobrima. Porast broja poseta zaštićenim područjima i jačanje ekološkog koncepta o važnosti zdrave životne sredine, stimulisalo je nadležne u državama širom sveta da preuzmu odgovornost o masovnoj ekspanziji sistema zaštićenih dobara. Važnost takozvanog nosećeg kapaciteta kao okvira za prvo upravljanje posetiocima u parku. Pošto zaštićena područja imaju višestruku ulogu za ljudsko društvo: ekološku, socijalnu, ekonomsku, kulturnu, koncept nosećeg kapaciteta bio je ograničen jednostavnim pitanjem: „Koliko je suviše?“
Termin upravljanje posetiocima mora se tretirati strateški, jer je veoma važan u domenu upravljanja zaštićenim područjima, uz vrlo brz rast broja posetilaca. Za zaštićeno područje važno je da se precizno zna da upravljanje posetiocima vodi ka povećanom učešću turista kao i podizanju njihove svesti u vezi zaštite prirodnih i kulturnih obeležja područja u kom borave.
Neophodno je obezbediti:
Savremeni turista traga za iskustvima koji mu pružaju osećaj bliskosti sa prirodnim vrednostima i lokalnom zajednicom. Svaka turistička destinacija koja ima nameru da privuče ovakve posetioce mora da zaštititi svoje resurse uz naglašavanje osećaja integracije sa lokalnom zajednicom. U tom procesu država ima vrlo važnu ulogu, jer je odgovorna za planiranje, kreiranje i osmišljavanje politike i sprečavanje preterane i nepravilne gradnje. Država je takođe odgovorna za sisteme upravljanja otpadom i vodovod, kao i snabdevanje električnom energijom.
Karakteristike ekodestinacije:
Koncept ekodestinacije je nov i ne postoje precizna uputstva. Planiranje i upravljanje destinacijom treba da pokaže koristi od ekoturizma za određeno područje i lokalnu zajednicu.
Planiranje izgradnje ekodestinacije zavisi od socijalnih i ekoloških faktora, planiranja prostora, regulative koja sprečava narušavanje osetljivih ekosistema, učešće lokalne zajednice u procesu razvoja kompleta standarda i dugotrajnog monitoringa.
Ova vrsta smeštaja pojavila se tokom poslednjih nekoliko godina. Sam termin “ecolodge“ zvanično je upotrebljen na Prvom međunarodnom forumu o ekosmeštaju 1994. godine na Devičanskim ostrvima (SAD). Prva knjiga koja sadrži definiciju i smernice ovakve vrste smeštaja i bavi se tom temom je Međunarodni vodič ecolodge-a (International Ecolodge Gudelines – Mehta et al 2002), kao rezultat međunarodne konferencije održane u Kostariki 1995.godine. Ecolodge predstavlja vrstu turističkog smeštaja koji zadovoljava sledeće kriterijume:
Posetioci su uglavnom nezavisni putnici koji ne putuju sa turističkim vodičem. Angažuju se obično snažno motivisani da predstave prirodne atraktivnosti svojih zavičaja ljudima sa strane i svojim znanjem izazivaju iskreno poštovanje kod posetilaca. Brojne su mogućnosti za rekreaciju koje nude ecologevi: posmatranje ptica, vožnja kanuom, jahanje konja, vožnja biciklom, izleti na plaže, edukative posete lokalnim muzejima, zoološkim vrtovima, farmama leptira. Neke su i malo ekstremne, kao staze od konopaca za šetnje po džungli.
Green Hotels su hoteli koji u svom poslovanju primenjuju i poštuju principe održivog razvoja. Savremeni pritisci ekologa, klijenata, zaposlenih i finansijski momenti, stvorili su primamljiv teren za hotele da posluju na savremen način, uz preuzimanje odgovornosti za očuvanje životne sredine. Obrazovanje je jedno od glavnih sredstava kojima će se obezbediti uspešan ekoturizam.
TIES je međunarodna neprofitna organizacija članova potpuno posvećena pronalaženju izvora i stručnom osposobljavanju kako bi se turizam učinio aktivnim sredstvom zaštite i održivog razvoja. To je najstarija i najveća međunarodna organizacija koja svoje aktivnosti bazira prema ekoturizmu. Osnovana je 1990. godine i ima 1.600 članova iz 110 zemalja. Ovo društvo pruža usluge organizatorima putovanja, stručnjacima za zaštitu, upravljačima parkova, zvaničnicima vlada, vlasnicima smeštajnih objekata, vodičima, istraživačima, konsultantima i drugim profesionalcima koji teže da primene ekoturističke projekte širom sveta.
“Ekoturizam je odgovorno putovanje u oblasti prirode, koje čuva životnu sredinu i podržava blagostanje lokalnog stanovništva”.
TIES je postavio dugoročne ciljeve:
TIES takođe izdaje knjige i pamflete, koji predstavljaju glavno štivo iz oblasti ekoturizma.
Zelena planeta Prema prognozi Svetske turističke organizacije ukupan inostrani turistički promet u svetu iznosiće 2010. godine jednu milijardu turista, dok će 2020. godine dostići 1.6 milijardi stranih turista.
Održivi razvoj turizma Turizam je u poslednjim godinama 20. veka, pokazao da je kao svetska privredna grana ostvario vodeće mesto u odnosu na ostale grane privrede. Stručnjaci se slažu...
Klimatske promene i turizam - Globalno zagrevanje predstavlja povećanje prosečne temperature na površini Zemlje u periodu od sredine 20.-og veka, kao i projektovano povećanje temperature u budućnosti.
